U jednoj dalekoj zemlji iza 77 brda živela je jedna devojčica. Devojčica je živela sa mamom i tatom u jednom malom mestu blizu velikog grada. Tamo u tom mestu nije bilo mnogo kuća, svega desetak. Kuće su bile udaljene jedna od druge. Devojčica je volela prirodu, često se igrala sa kravama, ovcama i ostalom živinom. Devojčicu su mama i tata jako voleli. Sve što bi ona poželela oni bi joj ispunili. Reklo bi se da je devojčica živela srećno.
Kako je vreme prolazilo devojčica je postajala devojčurak. Polako su bluzice koje je nosila počele da bubre a ona je na svom telu primećivala promene. Misli su počele da se menjaju. Brinule su je mnoge stvari koje je ranije nisu ni zanimale. Volela je da šeta sama po obližnjoj šumi i da posmatra okolinu. Tada bi je obuzimala želja za nečim drugim. Želela je da menja svašta u svom životu ali nije mogla. Maštala je o danu kada će upisati srednju školu i kada će napustiti malo mesto blizu velikog grada.
Došao je i taj dan. Mama i tata su upakovali sve stvari devojčice, u plastične posude stavili sir i meso i odveli devojčicu u veliki grad. Na autobuskoj stanici okrenula se i pogledala mamu i tatu. Znala je da više nikad ništa neće biti kao pre. Znala je da se više neće vraćati u malo mesto. To je tako jako želela. Jako je želela da ostane u velikom gradu. Iako je imala tako malo godinaimala je velike želje. Često je maštala o tome kako će živeti u nekom velikom dvorcu i kako će se udati za princa.
Počela je škola i devojčica je upoznala mnogo drugarica. Sve drugarice su imale pametne telefone, sve drugarice su nosile lepe kožne čizme, sve drugarice su imale velike trepavice, sve drugarice su nosile odeću poznatih marki. Devojčica nije znala ni da izgovori imena tih butika. Živela je u domu učenika i hranila se u menzi. Njeni roditelji nisu više bili sa njom. Morali su da se vrate u malo mesto i hrane stoku. Od toga su živeli.
Devojčica je počela da otkriva veliki grad. Vreme je prolazilo adevojčica više nije bila devojčica.
Izrasla je u pravu lepu devojku. Za njom su počeli da se okreću i momci ali i oni malo stariji. Devojčici je to prijalo. Volela je da oseti muški pogled i shvatala je koliko toga može da joj donese njena lepota. Kako je samo strašno želela da živi u dvorcu. Videla je ona kako se to radi. Pričali su joj drugi.
Prošle su godine a devojčica je i dalje bila u domu za učenike srednjih škola. Shvatala je da ukoliko želi da izađe iz tog strašnog doma mora nešto da preduzme. I počele su velike promene. Prvo je devojčica nabavila dečka. To je morala još ranije da uradi ali sada je već bilo hitno. Razmišljala je-bolje ikad nego nikad. Dečko je imao 30-ak godina i lep auto. Tako su joj rekli da bira. Ona je oduvek bila poslušna. Dečko je imao iskustva i novca. Dopala mu se devojčica sa sela. Svideo mu se njen osmeh i neiskvarenost. Dopadala mu se ona, ipak nije imao nikakvih planova sa njom. Ona je imala plan sa njim. Sve veze koje je imala pre njega nisu u stvari bile veze - više podučavanje. Vešto je to krila od mame i tate, a vešto je i eskivirala svaki odlazak u malo mesto. Kada je završila sa svim tim prolaznim avanturicama došao je taj dečko. Njega je srela slučajno, u klubu gde je igrala sa drugaricama. Sve drugarice su, pa i ona, nosile tanke kratke suknje i deholtirane majce. Ona nije imala mnogo "takvih" stvari pa je morala da pozajmi od drugarice. To je devojčici jako teško bilo. Gušila ju je ta misao da ona mora da pozajmi stvari od drugih, da ona nema šta da obuče.
Te večeri je upoznala Marka. Marko nije bio mnogo lep, ni visok, ali rekli su joj drugi kako da bira. Mora da zna da skenira momka - šta nosi i šta vozi. To je početak. Onda ide dalje - šta ima i koliko daje. Tako su je učili. Ona je bila poslušna. Tako je Marko postao taj. Devojčica je imala zacrtan cilj i nikako nije želela da odustane. Rekli su joj da što pre spava s Markom i da se trudi da ga zadovolji. Sve što je bilo do nje-uradila je. Želela je i dalje mnogo toga. Marko je imao novca, lepa nova kola, lep veliki stan, teretanu u jednoj sobi.....
Nastavak sledi.....
Нема коментара:
Постави коментар